Tommy Emmanuel

Mislio sam da o ovome nista ne pišem. Da svojim pisanjem ne kvarim fenomenalne utiske ali ne mogu da odolim da ne podelim sa svima makar par detalja sa koncerta koji se završio pre sat vremena.

Čovek je genije ! Svirao je dva sata, a takva svirka se ne viđa baš svaki dan … Definitivno, NE !

Prvo čovek fascinira pojavom i energijom, fenomenalan je zajebant i to stalno pokazuje. Svi zaneme kada vide tehniku kojom svira. Samo je on na sceni, a na trenutke mislite da čujete gajde, harfu i druge instrumente. I taman mislite da je sve rekao, a čovek onda odsvira Aboridžanski instrumental i to tako da vam pokaže da uopšte ne znate kako akustična gitara može da zvuči. Za sam kraj svi izađu naježeni posle pesme Džona Lenona “Imagine” koju peva ceo Kolarac.

Ovo je pesma “House Of The Rising Sun” (Animals) i to obrada koju svira Tomi Emanuel. Mislim da je to najbolja obrada te pesme na svetu. Meni lično se više sviđa i od samog originala. Šteta što je nije svirao veceras. Ovo je snimak iz dvorne “Lisinski” (Zagreb) sa početka prošle godine.

Galaksija

Ovaj covek je ziva legenda. U zivotu je uradio ono sto drugi ne bi uradili ni za tri zivota. Ima neverovatno sirok spektar interesovanja i ogromno znanje. Na snimku “iz naftalina”, a koji se nalazi u prilogu objasnjava kako jednostavno u kucnoj radinosti mozete napraviti joystick.

Inace za sve neznalice Voja Antonic je napravio prvi domaci racunar koji se zvao, a i jos uvek se zove “Galaksija”

Pogledajte snimak …

Welcome To The Club

Posle vise decenija cekanja i raznih problema i foliranja u poslednjih par godina The Rolling Stones su napokon stigli i u Srbiju. Ne mogu da kazem da sam u zivotu bio bas na mnogo koncerata ali kada bolje razmislim nije ih bilo ni tako malo. U svakom slucaju ovo je definitivno najbolji dogadjaj te vrste kome sam prisustvovao. Sve je toliko profi da uopste nije cudno sto traju tolike godine.

Ceo dogadjaj prati jedna velika “mašinerija” u koju su ukljuceni marketing i propaganda koji grupu ovog ranga inače uopste ne trebaju jer bi njima 50.000 ljudi, koliko je bilo na koncertu, došlo i da se informacija o celom dogadjaju prenosila samo “od usta do usta”. Druga stvar jeste tehnika koja je potpuno neverovatna. The Rolling Stones-e prati imidž pomalo kičastog benda ali pošto im se to može onda im ne treba ni zameriti. Tehnika je stvarno prvoklasna počev od bine čije su razmere potpuno nestvarne, preko svetla koje je neverovatno do ozvučenja koje je savršeno. U par navrata sam probao da nadjem neku manu ali sam vrlo brzo odustao.

Posle izmeštanja celog dogadjaja sa hipodroma na Ušće (što se ispostavilo kao pun pogodak) i raznih pomeranja definitivno je odredjeno da će koncert, nakon nastupa predgrupa, početi u 21:30h. Neverovatno ali istinito, počeli su tačno u minut, a svirka je bila sve samo ne “odrađena”. Prašili su punom snagom puna dva sata i bili su fenomenalni. Fascinantno je koliko ti ljudi imaju snage u tim godinama. Mick Jagger je trčao kao da nema šezdeset i kusur godina. Richards i Wood izgledaju kao podgrejani leševi ali su face i po tome kako sviraju izgleda da su baš dobro podgrejani. Inače najstariji na bini Charlie Watts izgleda bolje od svih ostalih “omladinaca” ali to je valjda zato što se on najmanje drogirao

Negde na pola koncerta deo bine sa muzičarima počeo je da klizi lagano u publiku. Zaustavili su se posle nekih 70 metara na opšte oduševljenje publike koja se nalazila u sredini i na kraju “arene”. Ceo performans je pratio ogroman jezik koji je počeo da se naduvava iznad bine.

Jako mi je teško da pišem o celom dogadjaju pošto ne znam šta bih pre rekao. Sviraju bolje nego ikada i baš su prave pravcate mega zvezde. Kroz izbor pesama su napravili pravi presek karijere, a u publici je bilo mnogo generacija, od ovih što su tek dobili ličnu kartu do matoraca koji su generacija sa izvođačima. Video sam čak da su neki od njih doveli i unučiće na ovaj, sada to definitivno mogu reći “čas muzičkog obrazovanja”.

Na kraju treba pomenuti i organizaciju koja je za naše prostore bila zadivljujuća. Verovatno pomognuti iskustvom celog tima koji prati Stones-e uspeli su da organizuju skoro savršen dogadjaj. Čuo sam da je bilo nekih problema u VIP delu koji se odnosio na parking ali to je zanemarljivo. Neka se nekada nešto loše desi i VIP delu, a ne samo običnoj publici Inače ista ekipa je organizovala i “come back” koncert Bijelog Dugmeta na beogradskom hipodromu gde se nisu baš proslavili (iznajmljeno loše ozvučenje, loša organizacija na izlazima, gužva u saobraćaju) ali su izgleda sve to sada popravili. U prostor za publiku se ulazilo za celih 30 sekundi dok je za izlazak trebalo malo više vremena ali nikako više od 5 minuta. Ko je bio pametan nije imao problema sa parkiranjem. Gradskog prevoza nije bilo baš za sve ali kada prisustvujete ovakvom događaju zajdeno sa još 50.000 ljudi onda je logično da tako nešto očekujete i da se zbog toga ne potresate.

Sve u svemu bilo je fenomenalno. Ako sam do tada imao bilo kakvu sumnju te večeri sve sam rasčistio u glavi - The Rolling Stones su definitivno najveći živi bend na svetu. Druga stvar koju sam to veče shvatio jeste da naši nikada, ali nikada neće napraviti ovakav koncert/događaj. Ni sada ni za sto godina.

Te subote, 14. jula 2007. godine desilo nam se nešto fenomenalno.

Što reče Keith Richards: “Welcome to the Club !”

Kupovina na zenski način

Da znate samo da ništa od ovog teksta ne bi bilo da pre neki dan dve koleginice sa moje Više skole nisu ničim izazvane počele da se šale na tu temu uporno me ubedjujući da ne smem svoje utiske da iznesem na blogu. E, pa … Gorana, Dunja - toliko niste u pravu da ne možete da verujete. Skrolujte dalje …

Ovako je to bilo. Krenemo jedan dan iz škole posle niza manje-više dosadnih predavanja i spontano odlučimo da odemo do Slavije i odatle da se prošetamo malo kroz grad. Ne sluteći kakav mi pakao predstoji ja naivno pristanem. Na Slaviji smo ušli u prvu radnju. Kako smo ušli u Srpskih vladara ušli smo u drugu radnju. Da li znate koliko radnji ima od Slavije do Teratija !? Kladim se da nemate pojma ! E, pa imam utisak da smo mi ušli u skoro svaku od njih. Kozmetika, odeća, cipele … Trista čuda !

Nemate pojma kako sam se osećao u tim prodavnicama okružen svim tim ženama (bez zlih komentara). U stvati nakon nekoliko desetina minuta provedenih u čekanju postalo mi je čak i zanimljivo uočavanje nekih zakonitosti u ponašanju ženskog roda. Znate da postoje priče o tome kako se žene ne ponašaju realno i racionalno. Bez ikakve zle namere da se ovaj tekst pretvori u neki muško-šovinistički manifest moram da priznam da je to skoro sasvim tačno. Probaću malo da razradim ovu tvrdnju.

Ne računajući da vrlo često kupuju nešto što im uopšte ne treba moram da primetim da žene za razliku od većine muškaraca kupuju vremenski jako dugo. Ni to ne bi bilo strašno, ali boraveći u svim tim radnjama, mahom posvećen uočavanju ponašanja, primetio sam da samo 1-2 žene od 10 koje uđu u prodavnicu nešto tamo i kupe, dok se 9 od 10 tih istih žena u prodavnici zadrži prilično dugo. Većina muškaraca izuzetno racionalno disponira svojim vremenom i kupuju po principu: “U kupovinu krećem samo kada stvarno nešto hoću da kupim, a kada udjem u radnju i nadjem to što tražim i ako mi to odgovara obavezno kupujem i ne tražim dalje !”.

Potpuno suprotno prethodnom predstavnice suprotnog pola koje sam posmatrao u prethodno pomenutim radnjama rade gotovo sve suprotno. Razgledaju izloženu robu po pola sata gde se ovo vreme razgledanja bitno uvećava ukoliko se nalaze u društvu. Vrlo često su sklone da robu probaju, stanu pred ogledalo i dive se kako im je taman i kako im mnogo dobro stoji. Kasnije tu istu robu vrate prodavačici, izadju i verovatno odu u sledeću radnju.

Izloženi šablon ponašanja se ponavlja od jednog do drugog prodajnog mesta. Upravo to je najverovatniji razlog što muškarci i žene jako retko idu u kupovinu zajedno. Koncepcijska razlika nameće se kao nepremostivi jaz u takvoj vrsti interakcije. Zato su muškarci vrlo često spremni da prećute mnoge stvari koje im se ne dopadaju samo zarad toga da bi se spasli užasne torture odlaska u zajedničku kupovinu.

Veliki trgovinski lanci su pažljivim posmatranjem uočili ovu neobičnu, a tako logičnu pojavu i smislili način kako da na tome zarade. Šta mislite, čemu služe svi oni cafe-restorani i mini-barovi u mega-marketima !? Pogledajte ko tamo sedi ! Uglavnom su to muškarci koji čitaju novine i piju kafu dok se žene bave omiljenom razonodom - kupovinom !

Znam da se mnogi, na prvom mestu žene, neće složiti sa onim što sam napisao ali ja ću ipak ostati iza ovoga što sam rekao. Još jednom da ponovim, ovo nije muško-šovinistički manifest već samo beleške čoveka koji se potpuno nedužan našao u toj priči i srećom ostao živ da o tome priča i piše.

Ko kaže da ne smem da napišem !!!?

Fudbalski sajt

Pre neki dan u još jednoj besciljnoj “vožnji” po internetu naleteo sam na sajt koji me je potpuno oduševio. Tema je fudbal tako da većina dama i nadam se manji deo gospode mogu odmah da preskoče ovaj post na blogu

Sajt se zove SoccerClips (www.soccerclips.net) i zamišljen kao sajt za razmenu video klipova sa temom fudbala. Osnovna podela je na fudbalere, a kasnije se dele prema temi, odnosno sadržaju klipa (gol, dribling, faul, veštine sa loptom i sl.).

Video materijala ima toliko da ni ja nisam mogao da dodjem k sebi ! Možete da nadjete gotovo sve. Od igrača tu su čak i oni za koje možda i niste čuli ali koji su se istakli po nekom spektakularnom golu, dgiblingu ili nečem sličnom. Video sam da su na spisku George Best, Bobby Charlton, Marco Van Basten, Diego Maradona ali i Dragan Stojković, Dejan Stanković, Milenko Aćimović, Boško Balaban (!?). Pošto sam provalio ovaj sajt krenuo sam malo da skidam klipove prisećajući se nekih velikih utakmica i još većih poteza. Čik pogodite kako se to završilo !? Skinuo sam oko 400 MB video materijala. Apsolutno je vredno i vremena i truda i para. Tu je čuveni gol Erika Kantone (Erik Cantona), takozvani “The Chip”, sjajna demonstracija tehnike Denisa Bergkampa (Dennis Bergkamp) na utakmici Arsenal-Lester iz avgusta 1997. godine gde on posle pasa od nekih 35 metara u trku smiruje loptu levom nogom bez spuštanja na zemlju, prebacuje istu na desnu nogu i golman je nemoćan …

Tu je takodje drugi njegov gol ! Godina je 2002, Arsenal je igrao protiv Nju Kasla (New Castle). Bergkamp je posle jednog kratkog pasa po zemlji loptu poslao sa jedne strane igrača koji ga je čuvao, a on je okretom prošao sa druge strane i … Naravno, golam je opet nemoćan

Ja neću više da vam pričam. Jednostavno morate da odete i da vidite kako to izgleda.

Ajd’ u zdravlje !!!

The Crocodile Hunter

Pre dva dana stigla je vest da je na snimanju novog seriala posvecenog najopasnijim morskim stvorenjima koja zive oko Velikog koralnog grebena tragicno nastradao poznati borac za zastitu zivotinja i prirode uopste Stiv Irvin (Steve Irwin). Tragedija se dogodila potpuno neocekivano kada je raža koja se inače smatra mornom zadala Stivu smrtonosni udarac kao bodež oštrim repom pravo u grudi - kroz srce.

Ovakav napad smatra se izuzetno retkim, a jedino logično objašnjenje jeste da se raža osetila ugroženom kada se našla izmedju Stiva i njegovog kamermana i da je zbog toga zadala smrtonosni udarac. Inače raža nakon uboda luči i odredjenu količinu otrova koji joj pomaže u odbrani od eventualnih napadača.

Stiv je godinama snimao emisije o opasnim životinjama, a medju njima su emisije o najopasnijim zmijama na svetu kao i veliki broj emisija o krokodilima koji su bili i njegov zaštitni znak. Ovoga puta se nažalost pokazalo da njegova spretnost, veština i talenat nisu dovoljni u jednom okruženju kakvo je more. Naizgled rutinski kadar pretvorio se u pravu tragediju. Prema nekim informacijama ceo dogadjaj je zabeležen kamerom koja je pratila Stiva ali taj snimak još nije, a možda i nikada neće biti objavljen.

Pravo da vam kažem ja se značajno lošije osećam posle tog dogadjaja. Ne mogu da kažem da sam bio neki obožavalac koji nije propuštao ni jednu njegovu emisiju ali iz onoga što sam video mogao sam da shvatim da čovek to radi iz sve snage, ni malo se ne štedeći. Način na koji je radio i strast sa kojom je prenosio svoje utiske o prirodi i životinjama koje je sretao prosto su terala ljude da gledaju njegove emisije iako su neki mislili da je to možda samo gluma.

Stiv Irvin će ostati upamćen kao veliki borac za zaštitu prirode, a posebno ugroženih vrsta životinja. Sa svojom porodicom vodio je park divljih životinja pod imenom “Australia Zoo” koji je postepeno sa rastom Stivove popularnosti postao jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Australiji.

Veličinu lika i dela Stiva Irvina dokazuju i mnogobrojna poruka obožavalaca kao i poznazih i uglednih ličnosti kao što je australijski premijer, glumac Rasel Krou (Russel Crowe) i mnogi drugi.

GumBall 3000 - BG 2006

Verovatno ste već na svim mogućim vestima čuli kako je “veliki bogataški cirkus protutnjao kroz naš grad” i slične priloge. Ja sam na ceo događaj stigao sa dovoljnim zakašnjenjem da propustim Lamborgini-je ali nije mi žao posšto sam ipak imao priliku da iz prvog reda vidim kako izgleda jedan od najboljih automobila na svetu - Ferrari Enzo.

Inače cela fešta je izgleda bila malo nespretno realizovana, ali za početak je dobro što su uopšte i prošli kroz Srbiju. Što se tiče automobila koje eventualno niste videli ne treba da vam bude žao. Verovatno će se uskoro pojaviti, ako već i nisu, i po Beogradu i drugim gradovima. Gledajući onaj spisak učesnika i automobila koje voze shvatio sam da sam na beogradskim ulicama video veliku većinu tih mašina. Gore pomenuti Enzo je posebna priča ali mislim da je samo pitanje dana kada će ga od nekog od sadašnjih vlasnika otkupiti neki od Karića, Miškovića ili neki drugi …

Još bi trebalo pomenuti da su prisutni ostali uskraćeni za svetske zvezde. Masa ljudi je očekivala da će se pojaviti Bruce Willice, Nicolas Cage, Pamela Anderson i drugi koji su navodno bili pod znakom pitanja. Na kraju se obistinila moja teorija da oni služe samo za to da bi se privukla masa, a svoje učešće na trci će možda uzeti tek kada se cirkus preseli na američki kontinent.

U svakom slučaju to je bio još jedan interesantan dogadjaj. Nadam se da će proći i sledeće godine ali da će organizacija biti znatno bolja pošto sam video da ima prostora da se sve to mnogo lepše organizuje.

Do sledećeg GumBall 3000 …

E-trgovina 2006 - opsirno

Ove godine je sesti put po redu odrzan simpozijum o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju pod nazivom “E-trgovina 2006″. Ambijent restorana “Mala gostiona” je u periodu od 05. do 07. aprila ponovo bio mesto susreta vodedih licnosti iz sveta elektronskog poslovanja, informacionih tehnologija, komunikacija i obrazovanja, kao i ljudi koji su kroz primere svojih konkretnih i realizovanih projekata dali svoje vidjenje koriscenja interneta u poslovanju.

Za tri dana, koliko seminar traje, odrzano je oko 70 prezentacija i predavanja. Predstavljala su se pravna lica sa svojim proizvodima, naucne ustanove sa svojim planovima i projektima. Studenti su predstavljali svoje radove tokom Akademskog dana, a meni najzanimljiviji su bili preduzetnici koji su svoja predavanja koncipirali kao case study stojih poslova.

Od zanimljivijih predavanja bih izdvojio predavanje Vladimira Zivaljevica, direktora Pakom d.o.o. iz Nisa koji je predstavio B2B model poslovanja na Internetu koji je razvio Pakom, a koji vec vise meseci veoma uspesno radi. Pored toga predstavljan je i inteligentni software pod nazivom Smart Configurator koji pomaze korisnicima da sastave zeljeni racunar bez nekog specijalnog predznanja. Prolazeci kroz odredjeni pitanja sistem sastavlja optimalnu konfiguraciju. Kuriozitet ovog projekta je i to sto ovaj software ne mora nuzno da se koristi kod sastavljanja racunarskih konfiguracija vec uz odredjene korekcije moze da se koristi i u mnogim drugim oblastima.

Drugo veoma zanimljivo predavanje je odrzao u Dusan Sikimic iz Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica koji je predstavio projekat baze podataka o zloupotrebama svih vrsta platnih kartica. Miloje Sekulic, glavni i odgovorni urednik eMagazina jedrzao svoje vec tradicionalno predavanje na temu unapredjenja PR aktivnosti koriscenjem interneta. Monika Zivojinovic, PR menadzer Bambija predstavila je projekat lokacije www.zdravibili.com koja se bavi zdravom ishranom, dok je prof. dr Zora Konjovic predstavila projekat GPS bazirane infrastrukture.

Od ostalih predavanja najzanimljivije mi je bilo predavanje Marka Bijelica iz Banja Luke na temu modela inforacione arhitekture. Zanimljivo je da Marko ima tek 19 godina, a bio je apsolutno bolji od nekih 70% ucesnika “profesionalaca”. Goran Pilipovic (fka. Bluesman) odrzao je predavanje “Dizajn i razvoj E-commerce web sajtova” koje je bilo prepuno korisnih i prakticnih saveta, dok je Stevan Majstorovic govorio na temu Web 2.0 identiteta.

Licno sam bio potpuno iznenadjen kada sam video da neki ljudi koji vaze za iskusne profesionalce nikako ne mogu da odrze kvalitetno predavanje bilo da je u pitanju trema bilo da je u pitanju neki strah od javnog nastupa, neadekvatna retorika i sl. Sa druge strane pojedini ljudi su predstavljali pravo iznenadjenj. Odusevio me je jedan lik iz Rijeke. Covek se zove Sanjin Sloboda i vlasnik je web lokacije www.yacht-base.com. Njegovo predavanje je u stvari bilo case study njegove poslovne price vezane za pomenuti sajt i njegovu optimizaciju za pretrazivace (SEO). Covek je inace do 2002.g. radio potpuno drugi posao, a od 2000. je poceo da razmislja o sopstvenom biznisu. Dosao je na ideju koju je kasnije predstavio na internetu. Zanimljivo je to sto se njegova firma nema nikakvu placenu reklamu, nema nikakav oglas vec se samo pojavljuje na internetu. Inace, kako sam kaze, do 2000.g. se uopste nije bavio racunarima.

Generalno E-trgovina 2006 je prosla odlicno. Ja sam tamo bio sa petnaestak kolega sa Vise elektrotehnicke skole i generalni utisak je da smo se sjajno proveli. Nasli smo odlican smestaj u blizini mesta desavanja, jezero je fenomenalno i ogromno. Mnogo vece nego sto sam zamisljao.

Mi sigurno dolazimo i sledece godine. Do tada …

Pozdrav !

E-trgovina 2006 - ukratko

Na Palicu je od 05. do 07.04. odrzan sesti po redu simpozijum o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju pod nazivom “E-trgovina 2006″. Ja bio tamo, vratio se u petak uvece prepun utisaka i od tada ne mogu da dodjem k sebi tako da cete na siri izvestaj morati malo da sacekate (nadam se ne dalje od sutra). U svakom slucaju tamo je bilo i sta da se vidi i da se cuje. Radilo se i razgovaralo po ceo dan, a bilo je i vremena za opustanje, ali o svemu tome u sledecem javljanju.

Pozdrav svima :-)))

O neophodnosti Interneta :-)

Posto nije mogao da nadje drugi izlaz za svoju bezizlaznu situaciju jedna covek resi da se zaposli kao cistac WC i Microsoftu (u daljem tekstu M$) sa osnovanom pretpostavkom da ce oni kao dobra, uspesna i bogata firma biti pravo mesto za njega i njegovu besparicu.

Javio se na konkurs, prosao vise krugova selekcije i raznorazne testove i dosao u poziciju da sa neposrednim rukovodiocem konkretizuje svoj dogovor. Posto su se slozili po svim tackama rukovodilac mu rece: “Dajte mi vasu e-mail adresu da vam posaljem ugovor i da vam dostavim listu vasih zaduzenja”.

Nesrecni covek odgovori da on nema e-mail adresu !

Zacudjeni poslodavac prosto nije mogao da veruje pa rece: “Nemate e-mail adresu !? Pa, u virtuelnom smislu vi uopste ne postojite, a posto je tako ja vas nikako ne mogu primiti na posao !”

Covek izadje onako izgubljen iz zgrade M$ i krene kuci razmisljajuci sta da uradi sa poslednjih $10 koje ima u dzepu. Dodje na ideju da kupi jagode na kilogram, a da ih prodaje na komad. Taj dan je zavrsio sa $60, sto znaci da je imao zaradu od $50. Posto je video da takav posao obecava poceo je to da radi svakoga dana.

Ubrzo je sakupio dovoljno novca i kupio malo dostavno vozilo kako bi mogao da pokrije svu potraznju. Posle samo 6 meseci posedovao je citaj vozni park, vise radnika i posao u stalnom razvoju. Nakon 5 godina bio je na celu najvece kompanije za dostavu hrane.

Kako je vec postigao skoro sve u zivotu i finansijski obezbedio vise narednih generacija resio je da se osigura u slucaju eventualne nesrece. Agent iz osiguranja je dosao i nakon obavljenog razgovora zamolio buduceg klijenta da mu da e-mail adresu kako bi mu mogao dostaviti prospekt osiguranja sa potrebnim ugovorom.

Kada mu je nas junak odgovorio da on nema e-mail agent osiguranja nikako nije mogao da se nacudi: “Prosto je neverovatno da ste vi stekli ovoliko novca i napravili ovoliku imperiju a toj uvek nemate e-mail ! Zamislite gde bi ste sada bili da ste imali e-mail !?”

Covek veoma kratko razmisli i rece:

” … u Microsoftu, cistio bih WC !”

Ova prica ima nekoliko naravoucenija:

1. Internet nije sve u zivotu !
2. Ako nemas e-mail, a radis puno, mozes postati milioner
3. Ako si ovu poruku primio preko e-maila korak si blizi ciscenju WC-a nego tome da postanes milioner :-)))

Ne znam za vas ali ja sam otisao da kupim jagode …