Kupovina na zenski način

Da znate samo da ništa od ovog teksta ne bi bilo da pre neki dan dve koleginice sa moje Više skole nisu ničim izazvane počele da se šale na tu temu uporno me ubedjujući da ne smem svoje utiske da iznesem na blogu. E, pa … Gorana, Dunja – toliko niste u pravu da ne možete da verujete. Skrolujte dalje …

Ovako je to bilo. Krenemo jedan dan iz škole posle niza manje-više dosadnih predavanja i spontano odlučimo da odemo do Slavije i odatle da se prošetamo malo kroz grad. Ne sluteći kakav mi pakao predstoji ja naivno pristanem. Na Slaviji smo ušli u prvu radnju. Kako smo ušli u Srpskih vladara ušli smo u drugu radnju. Da li znate koliko radnji ima od Slavije do Teratija !? Kladim se da nemate pojma ! E, pa imam utisak da smo mi ušli u skoro svaku od njih. Kozmetika, odeća, cipele … Trista čuda !

Nemate pojma kako sam se osećao u tim prodavnicama okružen svim tim ženama (bez zlih komentara). U stvati nakon nekoliko desetina minuta provedenih u čekanju postalo mi je čak i zanimljivo uočavanje nekih zakonitosti u ponašanju ženskog roda. Znate da postoje priče o tome kako se žene ne ponašaju realno i racionalno. Bez ikakve zle namere da se ovaj tekst pretvori u neki muško-šovinistički manifest moram da priznam da je to skoro sasvim tačno. Probaću malo da razradim ovu tvrdnju.

Ne računajući da vrlo često kupuju nešto što im uopšte ne treba moram da primetim da žene za razliku od većine muškaraca kupuju vremenski jako dugo. Ni to ne bi bilo strašno, ali boraveći u svim tim radnjama, mahom posvećen uočavanju ponašanja, primetio sam da samo 1-2 žene od 10 koje uđu u prodavnicu nešto tamo i kupe, dok se 9 od 10 tih istih žena u prodavnici zadrži prilično dugo. Većina muškaraca izuzetno racionalno disponira svojim vremenom i kupuju po principu: “U kupovinu krećem samo kada stvarno nešto hoću da kupim, a kada udjem u radnju i nadjem to što tražim i ako mi to odgovara obavezno kupujem i ne tražim dalje !”.

Potpuno suprotno prethodnom predstavnice suprotnog pola koje sam posmatrao u prethodno pomenutim radnjama rade gotovo sve suprotno. Razgledaju izloženu robu po pola sata gde se ovo vreme razgledanja bitno uvećava ukoliko se nalaze u društvu. Vrlo često su sklone da robu probaju, stanu pred ogledalo i dive se kako im je taman i kako im mnogo dobro stoji. Kasnije tu istu robu vrate prodavačici, izadju i verovatno odu u sledeću radnju.

Izloženi šablon ponašanja se ponavlja od jednog do drugog prodajnog mesta. Upravo to je najverovatniji razlog što muškarci i žene jako retko idu u kupovinu zajedno. Koncepcijska razlika nameće se kao nepremostivi jaz u takvoj vrsti interakcije. Zato su muškarci vrlo često spremni da prećute mnoge stvari koje im se ne dopadaju samo zarad toga da bi se spasli užasne torture odlaska u zajedničku kupovinu.

Veliki trgovinski lanci su pažljivim posmatranjem uočili ovu neobičnu, a tako logičnu pojavu i smislili način kako da na tome zarade. Šta mislite, čemu služe svi oni cafe-restorani i mini-barovi u mega-marketima !? Pogledajte ko tamo sedi ! Uglavnom su to muškarci koji čitaju novine i piju kafu dok se žene bave omiljenom razonodom – kupovinom !

Znam da se mnogi, na prvom mestu žene, neće složiti sa onim što sam napisao ali ja ću ipak ostati iza ovoga što sam rekao. Još jednom da ponovim, ovo nije muško-šovinistički manifest već samo beleške čoveka koji se potpuno nedužan našao u toj priči i srećom ostao živ da o tome priča i piše.

Ko kaže da ne smem da napišem !!!?